Bratislava u očima turista

Kao što sam već rekla bila sam na ekskurziji, svi znamo da se baš na ekskurzijama prave najbolje uspomene i najluđe slike. Osim dobrog provoda, dobre hrane i piva tu postoje još neke stvari. U poslednje vreme sam mnogo gledala blogove koji su kao putopisi i uživala sam u njihovim iskustvima, tako da inspirisana njima današnji post biće posvećen prvom gradu koji smo posetili, tačnije BRATISLAVI!





Posle dugog puta bilo je divno da shvatimo da smo stigli na prvu destinaciju, vreme je bilo sunčano tako da smo imali sreće. Bratislava je glavni i najveći grad Slovačke, ali je napravljen tako da izgleda ušuškano u zidinama. Iskreno grad mi se izuzetno dopao, prelep je, pun legendi i zanimljivosti. Imali smo oko 2h slobodno i drugarica i ja smo provele setajući se kroz uličice i razgledajući što je više bilo moguće.







U centru Bratislave nalazi se skupština u kojoj se odvijaju svi važni poslovi a i spred nje se nalazi predivna fontana. Takodje se blizu skupstine nalazi još jedna fontana podignuta njihovom velikanu.







Kao što sam rekla grad je pun legendi, a njegovi stanovnici puni mašte, pa je time i nastao ovaj spomenik. Podignut je čoveku koji je svakog dana, po legendi poklanjao cveće ženama tog grada, poklanjao im se, skidao šešir i ljubio ruke. U znak zahvalnosti tom šarmantnom kavaljeru, odlučili su da mu podignu spomenik. A mi devojke smo želele da se slikamo sa njim!



Još jedan zanimljiv spomenik, meni možda čak i najiteresantniji je upravo ovaj. Spomenik je podignut u znak zahvalnosti čoveku koji se noću brinuo o kanalizaciji Bratislave. Legenda kaže da ako pomazite njega po njegovoj radnoj kapi i zamislite želju da će se ona ostariti. Spomenik se nalazi na podu i teško ga je uočiti ako idete u grupama, pa su zbog sigurnosti posetioca a i samog spomenika podigli znak koji obaveštava o tom spomeniku.





Ulice grada su uske i opločene, a često se na tim delovima mogu videti zlatni znakovi krune, koja predstavlja njihov grad. Same ulice sa svim kafićima na ulicama izgledalo je ušuškano i slatko i podsećalo me je na ulice Italije sa slika. Posebno natpisi na tablama kafića i njihov način da privuku goste je interesantan, a ovaj me je posebno privukao.







Vizantiska arhitektura se naročito isticala sa zlatnim motivima, šareni krovovi su mi bili toliko slatki i podsećali su me na bombone. Katedrala je bila predivna i prva koju sam do tada videla,
Bližio se kraj obilasku i morali smo da krenemo, ulični svirači su ostavili divan utisak na mene, unosili su vedrinu u sam grad.







To je to što se tiče Bratislave, verujem da bih još mogla da pišem, ali ne želim da vas zatrpam informacijama i slikama (već jesam haha), ako želite još ja sam uvek raspoložena da pišem!
Bratislava je predivna i vredi je posetiti i doživeti.

XoXo

13 reasons why

Zdravo svimaevo mene opet nakod duge pauze, svasta se kod mene desilo i trebala mi je ova pauza. Bila sam u mom voljenom gradu Nišu kod porodice i bilo mi je divno! A ovaj avgust je za mene pun pozitivne i neke nove energije, koju sam spremna da podelim sa vama! Pa da počnemo!
Jedan od sledećih postova će biti zašto volim Niš.



Znam da za vreme raspusta svi gledamo svoje omiljene serije, tražimo nove i slično, pa sam tako i ja zavrsila neke stare i pronašla nove. Serija o kojoj su svi pričali je svakako ''13 reasons why'' tačnije ''13 razloga zašto'', i možda smaram, ali ja želim da vam pričam baš o njoj. Ne zato što je popularna ili bilo šta slično, nego zato što je poučna!



Kada sam počela da gledam i odgledala sam pola, bila sam u fazonu ''svako od nas je bar deo ovoga proživeo'' ali onda sam shvatila da to i jeste poenta da je svako od nas doživeo neki način maltretiranja i nosio se sa tim na samo sebi poznat način... Kada sam nastavila da gledam drugu polovinu, počela sam da shvatam da to nije ''obično'' maltretiranje i da to nije samo u školi, nadam se da kroz to niko ne prolazi...



Priča koju nam serija prenosi, jeste možda zanimljiva, ali pojenta je mnogo jaka, ta devojka je sebi oduzela život, nanela toliko bola svojoj porodici i sve to zbog drugih, zbog svoje okoline. Kao što u jednom delu kaže ''ne povređuju samo oni koji maltretiraju, nego i oni koji ćute''. Zato vas molim da ako znate osobe koje su maltretirane na bilo koji način, staneta na njihovu stranu i pomozite im ili kažete nekome. A ako ste vi jedni od tih onda nemojte preduzimati ništa slično kao što je uzimanje sebi života, jer to nije rešenje! Obratite se nekome, popričajte...

Zbog ljudi u vašoj okolini i vas samih, pogledajte ovu seriju i razmislite o njoj, serija ima 13 epizoda i brzo se gleda, tako da izdvojite nekoliko dana da je pogledate, makar samo da vidite kroz šta ljudi prolaze možda baš zbog našeg ponašanja.



Naravno kroz seriju se provlači romantična priča srednjoškolaca koji nisu imali hrabrost to da priznaju.



Ako želite mogu da napišem post o maltretiranju i mom iskustvu, ako bi vam to značilo slobodno mi pišite na mejl ili u kometarima, svaki problem je resiv, samo treba naći način!
Znam da sam rekla da ću uneti pozitivnu energiju, i da ovo nije to, ali mislim da je bitno da obratimo pažnju i na to!

XoXo

U pravom trenutku

Zdravo svima! Kako podnosite ove tropske vrućine? Juče ste čitali moj iskreni komentar sa vama, možda je bio malo dosadan pa sam zato odlučila da sa vama podelim nešto zanimljivije... Danas za vas imam jednu knjigu (opet). Na žalost (ili sreću drugarice) ova knjiga je čim sam pročitala završila kod drugarice, tako da nisam imala vreme da je uslikam. Prošlo je mesec dana od tada, gledam slike na računaru  i pronađem sliku ove knjige, slika je već korišćena u postu kada sam je naručila (taj post pogledajte OVDE), ali nadam se da mi nećete zameriti. Ako budem čekala drugaricu može da potraje, a ova knjiga je stvorena za leto!

Ovu knjigu možete kupiti u Vulkanovim knjižarama ili na njihovom sajtu (OVDE). Ovo je prva knjiga koju je napisala Lusi Robinson, i bila sam uzbuđena zbog toga.  Za one koji ne znaju, ona je britanska glumica. Bilo je uzbudljivo čitati njen roman, osim toga na internetu sam videla da ima još jedan, ali ga na Vulkanovm sajtu nema, tako da sam zbunjena, ali pređimo na knjigu.

Na prvi pogled knjiga je klasična ljubavna priča, ali nije baš tako. U knjizi se radi o glavnoj junakinji Čarli, koja ima savršen život ili bar tako ona misli. Ona sve konce drži u svojim rukama, prijatelje i porodicu okuplja i svi su srećni oko nje. Sve dok jadna Čarli se ne spotakne i završi u bolnici i gipsu. Tek tada Čarli shvata koliko njen ljubavni život nije savršen, čovek koji joj je šef, o kome non stop misli, se ženi sa drugom devojkom, a da joj to nije ni rekao!



Čarli shvata koliko joj nedostaje posao i koliko ne može da izdrži u kući bez pomeranja i obaveza. Njen prijatelj i cimer Sem joj pomaže u kući i ako je lenj, a Čarli otkriva talenat za spajanje ljudi preko interneta i tako otvara svoju agenciju, a Sem joj pomaže da se reklamira...

Posle dobre reklame i nekoliko uspešno sklopljenih sastanaka Čarli prihvata poziv od Šarlot i pristaje da je spoji sa Vilijamom, momkom koji je savršen po njemim merama, ali ona ne može da se pomiri sa činjenicom da on zapravo ne zna da je ona sa druge strane ekrana, a ne Šarlot... Šta uraditi, poći za ljubavlju koja je preko interneta ili ipak obaviti svoj posao i imati zadovoljnog klijenta?

 Šta se na kraju dešava sa Vilijamom i Čarli? Da li on otkriva ko je ona? I šta se dešava sa njenim šefom koji je otišao sa drugom? Da li Čarli i dalje može da drži sve u svojim rukama, prijatelje, porodicu, posao?
To ostaje tajna, moraćete da pročitate, najbolji deo ostaje na vama!


Pišite mi preporuke za čitanje i vaše mišljenje ako ste pročitali ovu knjigu, ako niste obavezno! 

XoXo

Voleti svoj grad

Zdravo svima! Sada sa vama želim da podelim neko moje mišljenje,a volela bih i da čujem vaše, mišljenje o svemu ovome.

Rođena sam u Beogradu, živim već 17. godina ovde, a do pre 2 gonine nisam to čak ni volela. Zašto vam sada to pišem? Zato što sam zavolela ovaj grad! Pronašla sam toliko divnih mesta, posetila sam toliko stvari i prosto tek se sada osećam kao da pripadam ovom gradu, kao da stvarno jesam ''beograđanka''. Moj tat je iz Niša, mama je tamo studirala i imam dosta rodbine i prijatelja tamo, kao mala stalno sam bila u Nišu i po meni to je bio najlepši grad na planeti! Ljudi su mi pokazivali mesta, vodili me u poslastičarnice, išla sam na letnju pozornicu i koncerte, prosto sam znala gde je najbolja pekara a gde ćevapi. Imao je ko da mi pokaže i ispriča, za razliku od Beograda. Baš iz tog razloga mi nikada nije bilo jasno zašto mi se ljudi koji tamo žive dive što sam ''iz Beograda''.



Onda sam sa osnovnom školom počela da idem na koncerte sa nastavnicom muzičkog, i počela sam da otkrivam Beograd. Ti koncerti su se u početku odvijali na Kolarcu (čak sam postala i član kolarca), slušala sam klasičnu muziku, operske dive, gledala sam balet i svesno ili ne prosto sam zavolela to! Naravno postojalo je momenata kada je meni to sve bilo dosadno, ali sam se uvek trudila da ipak uživam i pažljivo slušam tu muziku, jer sam uvek mislila da toga kod nas nema, da to postoji samo u velikim gradovima, a ne i kod nas. Sve je to uticalo na mene, počela sma da istražujem Beograd sa drugaricama, nekada smo znale da se izgubimo, pa da sasvim slučano završimo u nekom 10 delu u odnosu gde smo želele.

Kada sam pošla u srednju školu već sam poznavala Beograd dovoljno da se snađem i pronađem školu, a onda smo počeli da često idemo na izložbe na najrazličitija mesta u Beogradu i tek sam onda shvatila koliko zapravo nisam svesna koliki je Beograd i koliko je lep! Sada već sama bez ičije pomoći lutam Beogradom i završim na raznim mestima, nekada završim u nekoj galeriji, nekada u nekom parku, a ponekada i sednem u dvojku i kružim posmatrajući sve lepote! Naučila sam dosta autobusa, tranvaja i trolebusa kuda idu, naučila sam nazive ulica, karakteristična mesta, ali sam isto tako i naučila mnogo što šta o ljudima čij naziv nose te ulice, verujte mi to je nešto divno!



Eto sada imam dva omiljena grada u jednoj državi Niš i Beograd. Što se tiče Niša to je grad pun ljubavi i istorije i ako samo malo istražite možete da uživate. A kada je reč o Beogradu, to je grad pun misterije i ne otkrivenih tajni, koje ću pokusati da otkrijem!
Mislim da je sramota da ne znate da objasnite gde se nalazi nešto karakteristično za vaš grad ili da ne znate ko je ta osoba čij naziv nosi vaša ulica i škola, to su stvari koje treba da znate, kako sutra ne bi crvenili pred ljudima ako ne znate.

Pokušajte da otkrijete zašto je vaš grad tako poseban, otkrite istoriju tog grada, koja slavna ličnost je rođena baš tu ili ko su te osobe čij naziv nose glavne ulice! Posetite galerije u vašem gradu, operu, pozorište, posetite sve, jer jedino tako ćete znati da li vam se nešto svidja ili ne, dok ne probate nećete znati...



U komentarima mi obavezno pišite iz kog ste grada ili mesta i zašto ste ponosni na svoje mesto! Jako me zanima odakle ste vi, evo ja ću prva napisati Beograd, Resnik- ponosna sam jer je Resnik bio inspiracija Nadežde Petrovic 1905. da napravi slu ''Ulaz u Resnik''. Sada ste vi na redu, zašto ste ponosni?

Zoo Vrt

Zdravo svima! Hristos Voskrese! Srećan Uskrs! Nadam se da ovaj raspust provodite sa porodicom, na što bolji način! Moram vam priznati da ga ja baš tako provodim, danas sam spremila svoj prvi samostalni ručak za porodicu, moram priznati osećam se ponosno! Ali zato sam juče bila u Zoo vrtu u BG-u... Pa sam sa vama želela o tome da porazgovaram, a i podelim neke slike koje mi se sviđaju. Želela sam i outfit post da slikam tamo, ali ništa od toga, imam samo nekoliko slika koje ću vam ubaciti.

Razmišljam da uvedem temu za razgovor, tačnije kao rubriku ''Moj Beograd'' u kojoj bi vam pokazivala super mesta u Beogradu, za sve one koji žive u njemu, a i za one koji žele da ga poset, pa eto neka ovo bude prvi post na tu temu. Zoo vrt je morate priznati nešto prelepo, u svakom gradu!





Ovaj slon ima tačno 44. godine, a kod nas je 27. godina, posetioci ga obožavaju!


Ova zebra je najveći pozer i ljubitelj kamere :D

Ovo je moj drugi put da sam ove godine bila u Zoo vrtu, ali prvi put nisam imala vremena da toliko razgledam, ali sam zato ovoga puta provela dobih 4 sata razgledajući, zahvaljujući prvom putu nije mi bilo teško da se snađem i znala sam šta se gde nalazi. Karte za decu stariju od 15 godina je 400 din, a za grupu od 15 članova po osobi je 250 din, pa možete ići i sa društvom! Zoo vrt se nalazi na Kalemegdanu za sve one koji nisu znali, odmah prekoputa Vazduhoplovne škole. Možete doći do njega tranvajima 5 i 11 direktvo.




Antilopa je jedna jako umiljata životinja, koja vam dopušta čak i da je mazite.




Ova žirafa će pokušati da se igra sa vama i poješće svaku biljku koju joj date. Žirafe su jedine životinje koje se rađaju sa rogovima. Jedna zanimljivost.









Prelep je! Iskreno prelep! Može se naći razne vrste životinja, na svakom kavezu piše zanimljivost o toj životinji, njeno porekolo i slično. Neke životinje imaju i svoja imena i dugo su u našem Zoo vrtu. Imate klupice da sednete i odmotite, imate da sednete u restoran i da kroz prozor gledate foke i druge životinje. Za najmlađe je organizivana vožnja ponija, iskreno ja bih volela da mogu... Vikendom možete u 12h ujutru da gledate kako se foke hrane i izvode trikove.







Paunovi su pušteni pa se može desiti da se nađu pored vas!









Najstarija životinja u Zoo vrtu je aligator Muja, koji je u zoo vrtu od samog njegovog otvaranja 1937. a dovezen je kao odrasla jedinka, znači da ima oko 100 godina. U Beogradu je preživeo Drugi svetski rad i bombardovanje. 2012. godine su mu amputirali jednu ruku, ali je on preživeo i sada je najstariji član Zoo vrta! Ove godine su sredili deo sa gmizavcima kao i njegov deo, a za nekoliko dana će mu napuniti bazen kako bi mogao lepo vreme u Beogradu da provodi napolju u vodi.

















Ovaj jelen ima plišane rogove, a ima i tako mekanu dlaku verujte mi izgleda možda opasno ali nije ni blizu toga...



Bele lame, koje su pozirale!





Kada sam imala tri godine, bila sam u zoo vrtu sa roditeljima, kada smo mama i ja htele da se fotografišemo da kamilom, kamila je ujela mamu dok me je držala u naručju, a tata je baš u tom momentu fotografisao. Fotografija je ostala kao uspomena na ovaj smešan događaj. Tako da ovaj osmeh pokazuje sreću jer su uradili ovaj zid i mogu da se fotografišem pored kamile a da me ne ujede. Evo posle četrnaest godina ja sam se usudila da se opet fotografišem sa ovom kamilom.
 Malo sam želela da vas nasmejem!




Za kraj sam ostavila ovog argentiskog tigra, koji je rikao na nas i pokušavao da nas uplaši. Moram priznati da sam se najviše zadržala kod njega. Prelepa cica maca!

Hvala vam svima koji ste čitali i gledali ovaj post, fotografije sam sama slikala tako da ako vams e doipadaju vi mi pišite! Volela bih da znam da li ste bili u ovom Zoo vrtu, ako jeste koja je životinja ostavila utisak na vas i zašto. A ako ste bili negde drugde pišite mi obavezno gde i kakve su tamo životinje.
Ovo je moja mala avantura kroz BG Zoo vrt, a vi posetite i pogledajte još puno životinja koje vam nisma pokazala, smatrajte ovo kao poziv!

XoXo